Duboko doživljajna psihoterapija koja čoveka posmatra kao celinu, telesno, kognitivno i emocionalno, čoveka koji je odgovoran za svoje izbore i akcije u zadovoljenju svojih potreba. Zdrav čovek je u kontaktu sa sobom i okolinom .

Moć geštalt psihoterapije se ogleda i u tome što se može primenjivati kako u individualnom tako i u grupnom radu, podjednako uspešno u radu sa parovima i porodicom, u radu sa decom mladjeg uzrasta kao i sa adolescentima, u lečenju neuroza, fobija, anksioznosti,  depresije, lecenju bolesti zavisnosti.

Geštalt psihoterapija će vam omogućiti lični  rast i razvoj primenom metoda  i tehnika koje su jedinstvene u psihoterapiji. Kroz lični rad ćete uzeti u ruke svoj život,  uvidom u to   kako sebe remetite, kojim mehanizmima sebe zaustavljate u rastu i razvoju. Upoznavajući sebe naučićete da postavite zdrave granice funkcionisanja.

Naučićete da budete u kontaktu sa sobom, svojim telesnim ja, svojim emocionalnim ja, i svojim kognitivnim ja. Bivajući u punom kontaktu sa sobom i prihvatajući sebe kakvi jeste a ne kakvi bi trebali da budete postaćete srećni i zadovoljni.

 

Geštalt psihoterapija je eksperimentalna terapija. To je doživljavanje sebe ili isprobavanje nekog oblika ponašanja. Geštalt psihoterapija deli sa drugim egzistencijalnim psihoterapijama verovanje u Ja – Ti, Ovde i sada, terapijski odnos. Klijent se vodi ka eksperimentisanju i otkrivanju sebe i svoje funkcionisanje u sigurnim uslovima psihoterapije. Lekovito je saznanje o tome kako da se dodje do otkrića. Eksperimentisanje je više od još jedne geštalt psihoterapijske tehnike - to je stav ugrađen u celokupnu geštalt psihoterapiju. Ovakav eksperimentalni fokus jedinstven je za geštalt psihoterapiju. Nastao je pod uticajem Zen budizma i Taoizma, te pod uticajem fenomenoloških eksperimenata. Ono što u geštalt psihoterapiji dovodi do promene nije toliko povećana svesnost u celini, koliko je povećana sposobnost da se bude svestan. Celokupna aktivnost se sastoji od eksperimenata sa usmerenom svesnošću. Cilj je da klijent otkrije mehanizam uz pomoć kojeg otudjuje delove svojih procesa i tako izbegava svesnost o sebi i svojoj sredini. Zato se primenjuju vežbe od serija rečenica: Sada sam svestan...Šta doživljavate upravo sada?...Gde se sada nalazite? Pitanja klijenata se prevode u sledeći oblik:Sada se pitate?...Ukoliko klijent izbegava instrukciju geštalt psihoterapeut vodi klijenta da osvesti kako izbegava instrukciju: Sada sam svestan da želim da...

Sada je funkcionalni koncept koji se odnosi na ono što organizam radi. Čin sećanja na dogadjaje iz detinjstva jeste deo sadašnjosti – sećanje se zbiva sada. Budućnost postoji kao proces u sadašnjosti: planiranje, nadanje, strahovanje. Isključiva orijentacija na bilo koje vreme izolovano  jednog od drugog ili konfuzija tri vremena su znaci poremećaja.Geštalt psihoterapijski eksperimenti deluju Ovde i Sada u ovom funkcionalnom smislu.

Eksperiment nije ni proba budućnosti, ni obdukcija prošlosti, on može učiniti osobu spremnijom za pružanje samopodrške.