Jedan od ključnih pojmova u Geštalt terapiji je odgovornost koja se definiše kao sposobnost da preuzmemo kontrolu nad svojim postupcima, obavezama i odlukama. Da li se ikada zapitamo koji je naš udeo u tome što nam se dešava u ovom trenutku? Često skloni prebacivanju krivice na spoljne faktore – ljude, okolnosti, situacije – zaboravljamo da smo mi ti koji oblikujemo način na koji reagujemo na sve to. Lakše je optužiti druge (roditelje, partnera, prijatelje, društvo) za neuspeh ili loš izbor, nego preispitati sopstvenu ulogu u situaciji. No, najizazovniji deo samorazumevanja i ličnog razvoja jeste suočavanje sa činjenicom da smo mi odgovorni za sopstvene postupke i reakcije.
Geštalt terapija često primenjuje tehniku „jezika odgovornosti“, koja nam pomaže da preformulišemo svoje iskaze i stavove. Na primer, iskaz „Nervira me kako si mi se obratio“ na jeziku odgovornosti postaje: „Iznervirala sam se jer mi se nisi obratio onako kako sam želela.“ Ova promena stavlja fokus na naše unutrašnje reakcije i očekivanja, prepoznajući da su naši osećaji rezultat naših želja i uverenja, a ne samo spoljnog ponašanja drugih. Geštalt nas podseća da prihvatanje odgovornosti nije sinonim za krivicu, već predstavlja put ka slobodi i ličnom osnaživanju.
Prepoznavanjem naše uloge u svakom događaju, stičemo moć da menjamo način na koji reagujemo, što nam omogućava da unapredimo sebe i svoje međuljudske odnose. Važno je razumeti da fokus na odgovornost ne znači negiranje uticaja drugih ljudi ili okolnosti, već priznanje da je način na koji ćemo te uticaje primiti i na njih reagovati isključivo naša odgovornost. Na taj način otvaramo prostor za nove opcije, postajemo slobodniji u donošenju odluka, biranju odgovora i delovanju.
Dajući sebi priliku da postanemo svesniji sopstvenih reakcija, postupaka i samosabotaža, postajemo sposobni da transformišemo svoje iskustvo. Geštalt terapija nas poziva da postanemo aktivni učesnici svog života, a ne samo pasivni posmatrači. U svetu u kojem često prebacujemo krivicu na druge, Geštalt nas poziva da preuzmemo odgovornost za svoje postupke i reakcije, otvarajući nam put ka ličnom rastu i oslobađanju od spoljnog uticaja. Na kraju, važno je razumeti da ljude ne možemo menjati, ali možemo raditi na sebi – na svom pristupu, načinu na koji doživljavamo spoljne faktore i kako na njih reagujemo.
Marijana Narandžić
Comentarios