Ja u centru sveta
Narcizam i acting-aut adolescenta
Tokom adolescencije adolescenti su kratko ali upadljivo narcistički. Narcizam u ovom periodu potiče iz razvojne nužnosti. Roditelji adolescenta, čak i oni koji dobro funkcionišu ponekad su zabrinuti tinejdžerskom sposobnošću za sebičnost i nebrigu. Npr: adolescent će pojesti kolač pripremljen za rodjendan mladjeg brata, ili će sve prigrabiti za sebe. Sa stanovišta zdravog razuma takva sebičnost deluje neverovatno, ali adolescent ne deluje u skladu sa zdravim razumom, već prema razvojnim nužnostima. Da bi osoba izgradila self ona mora postati zainteresovana i investirati u sebe. U psihološkom smislu to doslovno znači povlačenje energije i interesovanja iz okolnog sveta i investiranje u narcizam – postati zaokupljen sobom.
Adolescent gubi interesovanje za porodicu, odvaja se od porodičnog miljea i tako pojačava doživljaj selfa kao figure, a briga za porodicu odlaže se u pozadinu. Ono što predstavlja figuru zaokuplja pažnju, a pozadina je dosadna i beživotna. Adolescent govori istinu kada kaže da je zaboravio na zabavu svoga brata.
U tom periodu adolescent gaji empatiju prema interpersonalnoj sredini. Empatija ka porodici za adolescenta predstavlja privremenu opasnost, opasnost za samorazvoj adolescenta. Adolescentima koji su zaokupljeni emocionalnim problemima roditelja, ta beskrajna empatija često dovodi do simptoma lošeg ponašanje, jer su katalizatori za beskrajnu empatiju prema roditeljima često slabe ocene, svadljivost, upotreba alkohola i sl.
Actingaut odigravanje. Ovo odigravanje je problem velikog broja dece koja se upućuju na terapiju. Veliki deo ovog odigravanja adolescenta dovodi u situaciju ugrožavanja tudjih prava. Funkcija odigravanja u adolescenciji jeste odredjivanje selfa. Čest slučaj kada se postavlja pitanje: ,,Šta on želi time da dokaže“ sadrži odgovor: ,,On pokušava da dokaže da je ono što misli da jeste.“ Odigravanje je važan način ostvarivanja kontakta tokom adolescencije. To je sredstvo uspostavljanja i definisanja odnosa organizma sa okolinom. Odredjena ostvarenja adolescentskog razvoja, izazov roditeljskoj dominaciji, sposobnost da se vrše sopstveni izbori, seksualno sazrevanje, moraju da se odigraju da bi postali stvarni. To je razlog zbog koga su adolescenti kao grupa odlučni da uče iz sopstvenog iskustva. Svaka intervencija odraslih u smislu: ,,Pokušavam da ti pomognem da izbegneš greške koje sam ja činio“, dovode do toga da adolescent postupa suprotno datim savetima. On ne tera inat, samo je došao do tačke da ne usvaja gotove poruke odraslih bez ličnog iskustva. Self je istovremeno struktura iskustva i integrator iskustva. To je proces koji služi da se adolescent identifikuje sam sa sobom.
Razvojni zadaci i potrebe adolescencije služe novoj integraciji mentalnog života, ličnog identiteta, interpersonalnih odnosa.