Zašto sam takav kakav sam?
Adolescentski razvoj je usmeren ka sazrevanju sposobnosti za diferenciran kontakt. Zreo kontakt uključuje kvalitet spajanja i odvajanja, što znači da je osoba sposobna da zadrži granice, ali i da ih ,,olabavi”. Ono što sazreva tokom adolescencije je granica kontakta koja definiše self i istovremeno organizuje i reguliše njegov odnos sa sredinom. Ono što se tada javlja je ocrtavanje selfa, kristališe se razlika izmedju Ja i Ne Ja. Tokom adolescentskog razvoja granica kontakta prolazi kroz tri evolutivne faze.
Faza razgradnje – diferenciranje od detinjstva, pojačava se granica izmedju generacija
U ovoj fazi glavni zadaci razvoja se bave uspostavjanjem doživljaja granice, doživljaja odredjenosti, poistovećenost sa sopstvenim iskustvom, diferenciranost iz miljea detinjstva. Rana adolescencija uključuje razvoj intrapsihičkih i interpersonalnih sfera iskustva. U ovoj fazi adolescenti nisu još razvili jezik kojim bi mogli da izraze svoj unutrašnji svet. Oni na terapiji govore o svima samo ne o sebi.
Iskustvo detinjastva se bazira na introjekciji koja za posledicu u ovoj fazi ima dva komplementarna stila savladavanja teškoća:
Preslabo ograničavanje
Dete čije granice ostaju slabe odustaju od sebe svog selfa zbog drugih. Slabo razgraničen adolescent ostaje vezan i zavisan u konfluenciji sa očekivanjima odraslih.
Prejako ograničavanje
Granice suviše snažne. Adolescent ne priznaje potrebu za zavisnošću od odraslih.
Faza produbljivanja unutrašnjeg života - iskustvo priznavanja delova sebe i njihovog prisvajanja, pojačavanje privatnosti selfa
Ako je faza razgradnje uspešno odigrana i kada su uspostavljene psihološke granice počinje diferencijacija intrapsihičkog i interpersonalnog kao različitih polja iskustva. Self eksperimentiše sa opuštanjem granica. U srednjoj fazi adolescencije unutrašnji život adolescenta se intenzivira, pišu se dnevnici, pokreću se moralne dileme.
Faza integracije, stabilna organizacija intrapsihičkog i interpersonalnog iskustva
Granice psihološkog selfa stekle su dovoljno elastičnosti i otpornosti da podrže zreo kontakt. U ovoj fazi stariji tunejdžeri se često ,,vraćaju“ roditeljima angažujući se u odnosu sa njima dok zadržavaju doživljaj sebe kao dovoljno slobodne i nezavisne osobe. Cilj adolescentskog razvoja nije nezavisnost više je medjuzavisnost. Adolescent počinje da oseća težinu odgovornosti. ,,Jesam li ja odgovoran“ menja se u: ,,Pošto sam ja odgovoran za sebe, šta ću učiniti?” Formiranje identiteta postaje figura. Fundamentalno je da li je individua uspela da stekne vlast nad selfom, da li je ona ta koja vrši izbor u egzistencijalnom smislu nad ličnim životom.
Uspešnu adolescenciju odredjuje reorganizacija polja u šta je uključen i dožvljaj tela i sebe, njegov odnos sa porodicom, vršnjacima, društvom u celini.
U zavisnosti u kojoj fazi razvoja se nalazi adolescent, geštalt PSIHOterapeut primenjuje različite tehnike i metode rada kako bi se uspostavio kontakt i omogućio rast i razvoj adolescenta i porodice.
Vesna Milić, geštalt psihoterapeut