• GAPS

Geštalt psihoterapija i bes

Updated: Nov 15, 2019


Geštalt psihoterapija i bes

,,Bes. Šta mislite o ovom osećanju? Da li ga prihvatate ili ne? Ako ga ne prihvatate, kako to? A ako ga prihvatate, da li sebi dopuštate da ga osetite i ispoljite? Ako ne dopuštate, kako to? Šta onda radite sa tim osećanjem? Kakav je bio vaš stav prema osećanju besa i ispoljavanju besa u vašoj primarnoj porodici? Da li je bes u vašoj primarnoj porodici dopuštan jasno, direktno ili prećutno, ali dopuštan? Ili nije prihvaćen i dopuštan?....."

Ovo je samo isečak rada u geštalt psihoterapijskoj situaciji sa veoma važnim osećanjem besa. To je osećanje koje se javlja kada smo ugroženi. Zato je važno da dopustimo sebi da ga osetimo, doživimo i da ga ispoljimo. Nekada sebi dopuštamo da ga osetimo, ali ga ne ispoljavamo. Nekada dopustimo da ga ispoljimo, ali ga ne doživimo, pretrčimo kroz doživljaj umesto da ga doživimo lagano u celosti. Osećanje besa je deo i u funkciji polja organizam - okruženje. Radi se o složenom osećanju koji prožima čitav organizam kroz telesne, psihološke i fiziološke aspekte, on uključuje i okruženje samim tim što uvek postoji uzrok i objekt koji se nalaze u okruženju, kao i njihovu interakciju. Sam način doživljavanja i ispoljavanja besa je u tesnoj vezi sa socijalnim i kulturnim uslovima u kojima smo porasli i živimo. Još od najranijeg detinjstva od roditelja učimo šta je to bes, kako on izgleda, da li se nekada i u kojoj meri može pokazivati, da li je bes generalno prihvatljiva emocija i u odnosu na koga je prihvatljiva. Svaka porodica ima svoje sopstvene primere i pravila. I u tom smislu, ponašanje koje predstavlja izražavanje besa je postalo predmet mnogih socijalnih pravila i normi koje učimo kao deca. Bes je njima ograničen, što je važan deo procesa socijalizacije osećanja uopšte i njihovog izražavanja (ponašanja).

Dakle, bes se ne javlja ni iz čega. On je odgovor na ugrožavanje iz okoline. Imamo pravo da budemo besni zbog onoga što nam se događa ili nam se događalo, a nismo imali priliku da izrazimo bes u pravom trenutku. U geštalt psihoterapeutskoj situaciji radeći sa klijentima sa besom koji je bio negde van ili sa besom koji se dešava u samoj psihoterapeutskoj situaciji, važno je da i mi i klijent budemo svesni da li je bes koji je prisutan rezultat date situacije ili je to pomeranje iz nekih drugih situacija, neka nezavršena situacija. Ono što je problem u odnosu na bes, jeste da on može biti neprihvaćen kao osećanje i da ne dopuštamo sebi da ga osetimo, zatim da ga prihvatimo u tom smislu da ga osetimo, ali ne prihvatamo da ga ispoljimo. U takvim situacijama vrlo često je prekidanje, zaustavljanje energije koja je angažovana u osećanju besa, u nekoj fazi kontakta, a najčešće u fazi zadovoljenja ili punog kontakta gde se energija zaustavlja i obrće, zatim ne ide u pravcu u kome je krenula ka spolja i izvoru ugroženosti, nego okrećemo svoj bes na sebe.

Kako ćemo raditi na osećanju besa ili sa teškoćama koje postoje u doživljavanju i ispoljavanju besa zavisi gde je tačka prekidanja kontakta sa okruženjem (senzacija, svesnost, mobilizacija, akcija, pun kontakt, integracija, povlačenje). Naglasak je na svesnosti i izboru. Geštalt psihoterapeut pomaže klijentu da prati svoje doživljaje sada i ovde i načine na koje prekida kontakt sa svojom okolinom. Ono što je ovde važno jeste dodirnuti, iskusiti osećanje. To može biti bes. Ili može započeti kao bes, pa se može promeniti u drugu emociju - strah, tugu... Nužno je slediti klijentove procese. Promena će se desiti kada sebi dopustimo da budemo ono što jesmo. Jednom kada smo postali svesni šta je ono što osećamo ili onoga što želimo, mi sebi dajemo izbor i šansu da istražujemo različite oblike ponašanja u potpuno zaštićenoj situaciji terapeutske seanse.


Sonja Subotić

#geštalt #psihoterapeut

387 views

Ustanička170e,

Begejska 2a

Beograd, Srbija

  • Google+ Social Icon
  • Facebook Social Icon