Meditacija
Zašto ljudi meditiraju? Kroz istoriju razlog je bio spiritualan ili verski. U novije vreme meditacija se primenjuje da bi se ublažili stresovi ili da bi se izašlo na kraj sa opsesivnim mislima. U geštalt psihoterapiji meditacija je alatka za učenje veštine samoposmatranja. U psihoterapijskom radu se primenjuju četiri alatke koje pomažu u učenju veštine samoposmatranja (dnevnik, autobografija, snovi i meditacija). Danas ću pokušati da Vam predstavim meditaciju iz ugla geštalt psihoterapije, alatku koja je u krajnjoj liniji najsnažnija ali i najfinija alatka samoposmatranja.
Šta je meditacija? To je disciplina koja osposobljava čoveka da preduzme odgovornost za sadržaj svoje svesnosti. To je metod za stvaranje centra tišne i mirnoće unutar sebe. Unutar sebe možete da postanete nepristrasni posmatrač toka promenljivih osećanja, misli i poriva u sebi. Na taj način postepeno ćete uspeti da razumete njihovo značenje i njihov početak. Reč ,,meditacija“ je reč latinskog porekla ,,meditari“ – pasivni glagol koji znači: ,,biti pokrenut ka centru“. Ovo se i dogodi pošto se provede izvesno vreme u meditiranju. Bez voljne odluke pokrenuti ste ka svom centru. To znači da imate osećaj kao da se nalazite na vidikovcu sa koga možete da vidite jasnije, da odredjujete redosled po važnosti, da sačuvate mir u kritičnim situacijama.
Postoje mnogobrojni načini meditiranja – svaki način meditiranja ima svojih vrednosti. U ovom blogu ću ih samo nabrojati bez objašnjavanja same tehnike.
Prvi način: Razmišljanje o jednom predmet
Drugi način: Brojanje daha
Treći način: Disanje u centru pažnje
Četvrti način: Šta se dogadja sa mojim nozdrvama?
Peti način: Meditacija uz budnu pažnju
Šesti način:Nekoliko sati budne pažnje
Sedmi način: Meditacija uz pomoć mantre
Osmi način: Meditacija ,, Ko sam ja“?
Svi gore navedeni načni imaju zajednička svojstva:
1. Smišljeni su da potpomognu vašu koncentraciju što je prva faza svake meditacije. Kada naučite da meditirate razvićete veštinu koncentracije na jednu tačku koja će vam doneti dobiti u svakodnevnom životu kao što je : sposobnost brzog razlikovanja bitnog od nebitnog, veću efikasnost u izvršavanju neprijatnih i teških zadataka, mirnije reagovanje u teškim situacijama.
2. Jednostavni su , nisu komplikovani.
3. Traže ponavljanje. Ponavljanje pomaže da se razvije moć koncencetracije, sa izlaženjem na kraj sa osećanjem dosade i drugim otporima koji će se javljati tokom meditacije. Važno je da se na misli koje odvlače koncentraciju gleda na smiren, hladan i nepristrasan način.
Kako i kad meditirati?
· Najbolje je meditirati jedanput dnevno u neko odredjeno vreme od petnaest minuta do jednog sata. Ističem da ne postoji ,ispravna“ dužina meditiranja. Kada se budete navikavali na meditiranje moći ćete da osetite kad ste gotovi.
· Sledeća faza je da odaberete mesto gde vas neće ometati.
· Položaj tela. Indusi vole položaj „dvostruki lotos“ a japanci sede na sopstvenim petama. Medjutim, uspešno može da se meditira i na stolici u sedećem položaju. Kako god da sedite kičma treba da bude uspravna, ne prava ni pogurene ni iskrivljena već uspravna. Treba da se namestite udobno , noge držite na podu a ruke neka budu ležerno oslonjene u krilu ili pak sastavljenih palčeva i kažiprstom kako rade mnogi istočnjaci.
Klijentima kao psihoterapeut dajem sledeće instrukcije da bi počeli da meditiraju u cilju samoposmatranja.
1. Sedite
2. Zauzmite udoban položaj sa uspravnom kičmom
3. Naložite sebi da uklonite za izvesno vreme u stranu svoje emocije i probleme
4. Zažmurite
5. Uklonite u stranu sva svoja očekivanja, maštanja i zaključivanja kako bi trebalo da izgleda vaš doživljaj za vreme meditacije. Pustite da se doživljaj sam javi.
6. Opustite mišće lica i vilice
7. Uskladite disanje. Dišući kroz obe nozdrve, odbrojte koliko vam je potrebno jedinica za jedno udisanje. Onda pustite da isto toliko potraje i izdisanje. Neka vam se stomak naduje pri udisanju a onda nek vam se i grudi podignu. Zadržite dah trenutak dva, pre nego što ga pustite da izadje. Neka vam izdah bude nežan i nečujan. A onda kada osetite da vam je disanje postalo ujednačeno počnite da meditirate.
Stranputice, opasnosti i iluzije na putu meditacije
Prepuštanje utisku da imate vizije, da vidite bleštave svetlosti ili da posedujete natprirodne moći. Težnja da se postignu takve stvari može biti opasna stranputica.
Hvalisanje pred drugima zbog takvih doživljaja – takvi ljudi zavaravaju sebe u pogledu svog napredovanja u meditaciji.
Dogmatizam. Verovanje da postoji samo jedan ispravan način da se meditira.
Očekivanje čudotvornih promena za kratko vreme. Promene su spore i jedva primetne.
Skakanje sa jednog metoda na drugi.
Zanemarivanje redovnog posla i ostalih aktvnosti u materijalnom svetu.
Upinjanje da se meditira.
Najveća opasnost i iluzija jeste biti zaveden od gurua.
I za kraj da ponovim. Meditacija je disciplina koja čoveka osposobljava da preuzme odgovornost za sadržaj svoje svesnosti. Pomaže pri učenju kako da svoje misli uzmete u svoju nadležnost. To je metod za stvaranje centra tišine i mirnoće unutar sebe.
Vesna Milić, geštalt psihoterapeut