Razlika između savetovanja i psihoterapije
Česta dilema kod osoba koje žele da potraže pomoć je ta da li da potraže savetovanje ili psihoterapiju. Koje su razlike između savetnika i psihoterapeuta i savetovanja i psihoterapije? Šta je savetovanje, a šta psihoterapija?
Jednostavno rečeno savetnici rade na neposrednijem nivou i uglavnom se fokusiraju na aktuelna goruća pitanja koja klijenta muče u datom trenutku. Psihoterapeuti se bavi aktuelnim pitanjima ali rade na dubljem nivou. Psihoterapija pomaže klijentu da sagleda svoje funkcionisanje na dubljem nivou.
Obuka za sertifikovanog psihoterapeuta traje od 4 do 5 godina a za savetnika dve godine. U Srbiji većina akreditovanih psihoterapijskih skola među njima i skola Geštal Asocijacije za psihoterapiju i savetovanje (GAPS) na edukaciju prima kandidate koji su završili neki od humanističkih fakulteta, psihologe, pedagoge, socijalne radnike, defektologe, lekare. Sa edukacijom za prvi i drugi stepen (savetnik Prvi stepen edkukacije, psihoterapeut Drugi stepen edukacije) mogu da se prijave kandidati koji su završile akademske studije humanističkog pravca.
U praksi, savetovanje i psihoterapija izgledaju slično ali postoje duboke razlike koje čine: Dužina školovanja, znanje , zadatci kao i položeni završni ispit za psihoterapeuta .
Postavlja se pitanje kako klijent zna da li je njegov problem za savetovanje ili za psihoterapiju? Ako razmišljate da krenete na terapiju zapitajte se da li ste možda u nekom kriznom period života, gubitak, promena posla, razvod, odlazak dece iz ognjišta, ako se borite sa depresijom, anksioznošću i slično. Ako je vaše pitanje akutno izolovano iskustvo, a ne nešto čime ste se bavili ranije a da pri tom osećate da je vaš osnos prema drugima zdrav možda će vam biti dovoljan period savetovanja. Ako ste međutim zabrinuti zbog ponavljajućih obrazaca oko svojih misaonih procesa, odnosa prema sebi i/ili odnosa prema drugima, onda se preporučuje psihoterapija. Ona pomaže da pronađemo smisao i svrhu našeg života.
Savetovanje i psihoterapija su dve prakse koje su usko povazane i obe pripadaju kategoriji ,,Terapija razgovorom”. Terapija razgovorom je počela još u prošlom veku a jedan od poznatijih psihoterapeuta je Sigmund Frojd koji je osnivač psihoanalize. Sredinom prošlog veka su se razvili mnogi drugi psihoterapijski pravci koji su drugačijeg stanovišta od principa psihoanalize.
Fric Persl osnivač geštalt psihoterapije je obeležio novo poglavlje u mišljenju i nauci psihoterapije i lečenju problema mentalnog zdravlja.
Da li su savetovanje i psihoterapija isti? Nisu. Postoje mnogi savetnici a da ne govorimo o raznim lajf koučerima koji sebe nazivaju psihoterapeutima. Istina je da nijedan psihoterapeut sebe ne naziva savetnikom ili lajf koučerom.
Jedna od osnovnih razlika između savetovanja i psihoterapije je i ta što su psihoterapeuti obučeni za formulisanje i dijagnostikovanje shodno modalitetu koji su završili. Psihoterapeuti se bave dubljim , suštinskim procesima mentalnog zdravlja. Da bi to postigli psihoterapeuti prolaze strogu obuku posle završenih studija koja traje najmanje četiri do pet godina. Tokom ovog perioda obuke osposobljavaju se za rad sa dubokim psihološkim procesima.
U geštaltu dubinski psihološki proces je proširivanje svesnosti, uvid, kontakt i pronalaženje tačke zastoja kod klijenta kao i mehanizme otpora i odbrana. Velika je odgovornost psihoterapeuta ali i savetnika u radu sa klijentima, pa zbog toga svaki psihoterapeut mora da se pridržava Etičkog kodeksa.
Pri odaberu stručnjaka koji se bavi mentalnim zdravljem najvažnije je proveriti da li ima licencu za obavljanje savetovanja odnosno licencu za psihoterapiju..
Vesna Milić, psihoterapeut