Stres, anksioznost, anksiozni poremećaj
Poremećaji mentalnog zdravlja su opšti pojmovi koji se grupišu oko određenih simptoma. Često postoji preklapanje izmedju različitih poremećaja (preklapnje između anksioznosti i stresa, anksioznosti i anksioznog poremećaja).
Anksioznost i stres
Većina ljudi prepoznaje kada je pod stresom. Svesni su čime su se ili kako su se uznemirili. Svakodnevna anksioznost često je oblik stresa. Nešto se dogodilo u životu čime sebe brinemo (gubitak posla ili neka druga životna promena).
Kod anksioznost je uzrok više nejasan. Dešava se da se odjednom na izgled ničim izazvanim uplašimo zbog budućnosti, ili nečeg drugog pri čemu nam misli postaju sve nelogičnije. Kada razmislimo o onome što nas zabrinjava smirimo se, ali tada pojavimo zabrinutost zbog nečeg drugog. U stanju anksioznosti prenaglašeno reagujemo na sve, nešto nebitno može da učini da se time zaplašimo.
Kada stres postane anksioznost?
Stres može izazvati anksioznost. Počinjemo da brinemo zbog nečeg određenog, ali onda otkrijemo da brinemo o svemu, i to ne samo da smo frustrirani, već smo i u konstantnom strahu. To se događa ukoliko smo pod velikom količinom stresa a skloni smo anksioznosti.
Simptomi anksioznosti i anksioznog poremećaja
Simptomi anksioznosti i anksioznog poremećaja su isti. Razlika je u tome koliko dugo su prisutni simptomi (mada se mnogi od ovih simptoma takođe primećuju u slučajevima jakog stresa) Simptomi anksioznosti mogu se podeliti u kategorije: mentalni simptomi, emocionalni simptomi i fizički simptomi.
Mentalni simptomi mogu uključivati sledeće stvari:
· opsesivno i sve više nelogično razmišljenje,
· osećaj kao da vam um funkcioniše u brzom hodu, i otklanja sve probleme
· uvek razmišljate o budućnosti i kako je možete kontrolisati
· negativno razmišljanje: preuveličana, crno-bela, sumorna i mračna razmišljanja.
Emotivni simptomi mogu uključivati stvari poput:
· promene raspoloženja, poput tuge i besa,
· osećaj da ste na ivici sve vreme,
· preterano reagovanje na stvari
Fizički simptomi mogu uključivati stvari poput:
· drhtavica,
· problemi sa spavanjem,
· promene u načinu ishrane,
· napad panike koji izaziva snažno lupanje srca, znoj, vrtoglavicu,
· napetost mišića, glavobolje, stomačne tegobe.
Koreni anksioznosti i anksioznog poremećaja
Kao što sam istakla , anksioznost se može dogoditi ako je stres toliko van kontrole da je van područja našeg suočavanja. Anksioznost može biti simptom pokrenut strašnim iskustvom kao što je gubitak voljene osobe, posla, promena u životu ili ste bili žrtava zločina. Anksioznost se ne javlja tek tako niotkuda. Obično je to kombinacija faktora vaše okoline i genetskih faktora. Odrastanjem prihvatamo određene stavove koji su nam potaman ili nisu (introjekti). Ukoliko nismo asimilovali stavove kao naše to može biti uzrok stresa i anksioznosti.
Uzroci anksioznosti i anksioznog poremećaja
Uzroci mogu biti različiti. Kod većine je detinjstvo ključni faktor zbog nastale traume, nestabilnog okruženja, prevelikih očekivanja od okoline ili sebe, anskioznog roditelja. Na psihoterapiji se istražuje kako dolazi do anksioznih stanja.
Kad anksioznost postaje anksiozni poremećaj?
Onog trenutka kada počne da kontroliše vaš život. Na psihoteraapiji se proširuje svesnost o funkcionisanju a samim tim se nesvesne rekcije, stavovi i očekivanja, situacije iz detinjstva ili odnosi sa roditeljim i drugim značajnima dovode u svesnost na osnovu kojih biramo kako ćemo se nositi sa anksioznim stanjima. Biramo da se nosimo sa anksioznošću i da ne dozvolimo da ona kontroliše naš život. Mi kontrolišemo svoju anksioznost.
Postoji mnogo vrsta anksioznog poremećaja, a najčešći su:
Generalizovani anksiozni poremećaj: neprestano ste anksiozni, donosite odluke zasnovane na svojim anksioznim mislima i strahu i to traje već nekoliko meseci ili puno duže.
Socijalni anksiozni poremećaj: Vaša anksioznost se aktivira kada morate biti u interakciji sa drugima. Što ste više anksiozni, manje izlazite iz kuće.
Opsesivno-kompulzivni poremećaj: Vaša anksioznost vas dovodi do kompulzija i ponavljanja ponašanja.
Post-traumatični stresni poremećaj (PTSP): ovo je zaista traumatični poremećaj, gde ste doživeli jedno ili nekoliko strašnih iskustava.
Kada treba potražiti pomoć psihoterapeuta?
Ako anksioznost ili stres traju duže od dva mesec i pri tome utiču na svakodnevni život i svakodnevno funkcionsanje onda je vreme je da potražite stručnu pomoć i podršku psihoterapeuta.