Uloga simptoma u neurotičnom funkcionisanju.
Opšti način na koji neurotičar reaguje na situacije jeste prekidanje kontakta.Simptom kao reakcija tela na prekidanje kontakta je na primer glavobolja (grčenje mišića), prekinuta potreba da se plače, zdržavanje daha i drugo. Simptom može da se ogleda i kroz telesno držanje.
Glavobolja, isprekidano disanje,srčane tegobe,visok pritisak, ima najčešće za cilj opravdavanje našeg činjenja ili ne činjenja. Telesni simptomi su deo čovekovog ispoljavanja sebe. Nijedna emocija se ne javlja bez svojih fizioloških ili psiholoških komponenti.
Psihosomatska medicina funkcionalno oboljenje smatra fiziološkim poremećaj čiji je uzrok psihički. Geštalt psihoterapija kao pravac čoveka shvata holistički. Mentalna i fizička strana čovekovog ponašanja se ne sagledava kao samostalni entitet. Čovek se sagledava celovito. Mentalne i fizičke reakcije se međusobno prepliću
Jedinka može samo da živi u polju sredine. Jedinka je deo nekog polja. Ponašanje jedinke je funkcija celokupnog polja koje obuhvata i jedinku i sredinu. Priroda odnosa koji postoji izmedju jedinke i sredine odredjuje ponašanje čoveka. Proučavanje načina na koji čovek funkcioniše u svojoj sredini je proučavanje onoga što se dešava na granici dodira jedinke i sredine. Sredina i organizam uspostavjaju odnos uzajamnosti.
Da bi zadovoljio svoje potrebe organizam iz sredine uzima ono što mu je potrebno (tako dolazi do organizmičke ravnoteže, homeostaze).
Neurotičar je izgubio sposobnost da svoje ponašanje organizuje u skladu sa hijerarhijom potreba.
Čvek koji živi u angažovanom dodiru sa sredinom ni progutan od sredine, ni sasvim povučen od sredine jeste dobro integrisan čovek (organizmička samoregulacija-samoaktualizacija čoveka). Kontakt sa sredinom i povlačenje od nje prihvatanje i odbacivanje sredine su odlike zdrave ličnosti. Stupiti u dodir sa sredinom znači uobličiti geštalt. Povlačenje znači ili ga potpuno zatvoriti ili ga prihvatiti. Snaga koja napaja energijom naše akcije su emocije (to je srž života). Neurotičar ne može da uspostavi valjan kontakt niti da pribegne povlačenju.
Neuroze su poremećaji granice. One se ispoljavaju putem sledećih mehanizama: defleksija, intojekcija, projekcija, retrofleksija, konfluencija,egotizam.
Poremećaji granica su hronična, svakodnevna ometanja rasta, spoznavanja sebe.
Sposobnost pravljenja razlike i sama funkcija ja - drugi nam omogućuje da rastemo.
Rasti možemo samo ako u procesu uzimanja uzimamo ono što je za nas hranljivo a ne toksično.
U psihoterapiji se klijent od strane psihoterapeuta vodi proširivanju svesnosti svoga funkcionisanja u cilju postizanja ličnog rasta i razvoja.
Vesna Milić, #geštalt #psihoterapeut.