Telesni procesi i psihoterapija
Psihoterapija uobičajeno definše terapeutski proces kao rad na mentalnim događajima i stanjima, i rad na njihovoj korekciji. Većina psihoterapijskih metoda poklanja manje pažnju telesnom fenomenu. Suština u geštalt psihoterapiji je da se otkrije telesna priroda onoga što klijent donosi ulazeći u terapiju.Takvi problemi su: gojaznost, hronična tenzija, emocionalno mrtvilo, nedostatak emocionalnog izražavanja, seksualni problemi, i ostali psihosomatski problemi.
Šta se nama kao osobama događa, događa nam se u fizičkom smislu isto koliko i u psihološkom smislu. Holistički pristup u geštalt psihoterapiji je osnov rada sa klijentima jer geštalt psihoterapija shvata čoveka kao organizmičko jedinstvo svih njegovih psiholoških i fizičkih/fizioloških procesa. Čovek jeste svoje telo kao što jeste i svoja psiha. Obraćanje pažnje na telesno iskustvo može biti značajno u rešavanju problema svakodnevnog života, izlaženje na kraj sa napetošću. Ljudi koji osećaju patnju i traže pomoć žele da se oslobode neprijatnog telesnog iskustva. Oni žele da budu oslobodjeni lupanja srca i teškog disanja koji prate anksioznost. Oni žele da nastupi besa i osećaji straha nestanu, da neprijatna mišićna tenzija i stalne glavobolje budu otklonjene.
Telesne manifestacije se smatraju samo simptomima koje treba modifikovati. Čak i naš jezik podstiče razlikovanje tela i ,,Ja“ jer nemamo reč koja nam omogućava da kažemo ,, ja telo“
Da biste ovo razumeli pozivam vas da odradite jedan kratak eksperiment u kojem morate da sedite. Baš kao što sedite počnite da pratite svoje telesno iskustvo. Koje su vaše prve senzacije? Napetost, nelagoda ili nešto drugo? Kako osećate napetost? Gde? Kako dišete, brzo, sporo, duboko, plitko? Kakav vam je telesni stav? Da li držite sebe uspravnim ili ste ukočeni? Kako taj sedeći stav utiče na vaše disanje? (Ukoliko kažete da ne osećate ništa kada ste usmereni na svoje telo onda je ovaj nedostatak osećanja sam po sebi značajan iskaz o vašem osećanju sebe).
Kako nastavljate da pratite svoje telesno iskustvo dajte sledeće izjave u sebi npr. sada zapažam da je moje disanje plitko, upravo primećujem toplinu u stomaku. Pustite da vam izveštaji pomognu da se usmerite na sopstveno telesno iskustvo. Sada probajte da promenite izjave ,,ja zapažam“ u ,,ja sam“. Na primer promenite iskaz u zapažam napetost u svojim ramenima u ,, ja stvaram napetost u svojim ramenima“.Nastavite ovako sa još pet šest izjava.
Šta se događa kada upotrebite ,,ja“ u odnosu na vaše telesno iskustvo? Ako ste se usprotivili ovome i rekli da vi ne stvarate napetost pitam vas ko vam zateže ramena, steže mišiće?
Sada izdvojite dve ili tri senzacije koje se najviše ističu za vas. Posmatrajte ih sada jednu po jednu. Kako biste opisali te senzcije? Da li ih osećate kao nagomilavanje? Zadržavanje? Zbijanje? Stvrdnjavanje? Sputavanje? Ovo vam može pomoći da svesno preuvaličate senzaciju kako bi stekli jasniji osećaj vrste tog osećaja. Kada postanete svesni vrste osećaja kažite sebi , ja stiskam sebe „ ili ,, ja obuzdavam sebe“. Ponovite izjave nekoliko puta da sasvim uvidite njihovo značenje za vas. Kada doživljavate svoje telesno iskustvo kao ,,to“ a ne kao ,,ja“ gubite kontakt sa vašom telesnom stvarnošću.
Pošto ste otudjili vaše telo od sebe, vaše telesno ,,ja“ čini nešto drastično da bi privuklo pažnju, migrena, bolovi u ledjima, impotencija, čir na želucu, anksioznost..
Geštalt psihoterapeut ima zadatak da klijentu pomogne da poruke njegovog tela učini razumljivim.
Vesna Milić, geštalt psihoterapeut