Ishrana i sindrom hroničnog umora
Sindrom hroničnog umora je najčešća propratna pojava koja je uslovljena savremenim načinom života.Osim umora bolest prati čitav niz drugih simptoma kao što su: bolovi u zglobovima i mišićima, osetljivo grlo, loše pamćenje i pad koncentracije, bolni limfni čvorovi, teško buđenje jer san ne deluje okrepljujuće, glavobolja.
Neki pacijenti žale se i na: lošu probavu, otežano disanje i ubrzan rad srca, oslabljen imunitet, depresiju, anaksioznost i napade panike, osetljivu kožu, gubitak kilograma.
Sindrom hroničnog umora najčešće muči osobe koje su preopterećene poslom i mnogobrojnim obavezama i koje zbog tih životnih okolnosti nemaju dovoljno vremena da se posvete adekvatnoj ishrani i fizičkoj aktivnosti.Često preskaču obroke, doručkuju u pekari, piju previše kafa ili su pušači, retko borave na optvorenom i generalno unose vrlo malo hranljivih nutrijenata i tečnosti.
Vremenom organizam iscrpi sopstevene resurse i polako ulazi u acidozu- kiselu sredinu, što je takođe jedan od propratnih segmenanta koji uslovljavaju sindrom hroničnog umora.
Teško je osobama sa ovakvim problemom dati adekvatnu preporuku, a da bude izvodljiva u njihovom svakodnevnom načinu funkcionisanja. Međutim, treba biti uporan i motivisati takvu osobu da jutro umesto kafom dan započne ceđenim limunom, ukoliko naravno nema gastričnih tegoba, ukoliko ih ima, umesto kafe ili limunade savetuje se blagi čaj sa malo meda. Osim toga, savetuje se malo raniji odlazak na spavanje i ranije buđenje kako bi se uspostavio bolji bioritam i ujedno ostalo više vremena na rasolaganju za jutarnju gimnastiku. Savetuje se obavezan doručak pre radnih aktivnosti i optimalno sat vremena nakon buđenja.Osim navedenog, obavezno se isključuju mesne preprađevine, masna i jaka hrana, energetski napici i zaslađena gazirana pića, kao i alkohol.Preporučuje se što više sezonskog voća, salata sa maslinovim uljem. nemasna mesa i riba , mahunarke, pečurke, morska so u umerenim količinama.Umesto šećera i slatkiša preporučuje se stevija i crna čokolada.Važno je da obroci ne budu preobilni i da se napravi raspored naspram svih dnevnih obaveza.Od velike važnosti je kontrola biohemijskih parametara, u tom slučaju posebnu pažnju treba obratiti na gvožđe koje je često nisko kod hroničnog umora i u tom slučaju insistira se na junetini, ribi, zelenom povrću, cvekli i raznim čajevima i tinkturama na bazi koprive kao i crveno bobičasto voće i što veća količina vitamina C kroz limunadu i npr.kiseli kupus u zimskom periodu.
Ključna stvar je detoksikacija i što više fizičke aktivnosti kako bi se dostigla dobra acidobazna ravnoteža i dotok kiseonika do svih tkiva, pogotovo centalnog nervnog sistema.Promene i boljitak nisu mogući za kratak vremenski period već je neophodno bar tri nedelje kako bi došlo do vidnih promena u psihofizičkom funkcionisanju.
Ana Todorović, strukovni nutricionista-dijetetičar