• GAPS

Psihoterapeut, Jesam li dobra osoba

Updated: Jan 16


„Jesam li dobra osoba?“


Ovo pitanje često postavljaju klijenti na psihoterapiji. Naročito se pitanje na psihoterapiji otvara kada je klijent suočen sa promenama u životu, ili kada treba da donese za njega važne životne odluke, ili kada dođe na psihoterapiju zbog izrazitog osećanja krivice.


Ukoliko je klijent imao teško detinjstvo, ukoliko je imao problem sa izgrađivanjem identiteta, postoji tedencija da na svet a i na sebe, gleda crno-belo pa tako i na pitanje ,, Da li sam dobra osoba?”. Kod takvih klijenata nema sredine već je izgrađen stav crno-belog razmišljanja. Kod osoba koje imaju izrazito kritični stav prema sebi i sadašnji mediji odnosno pojedini sadržaji koje plasiraju mediji mogu izazvati veoma jaku negativnu JA reakciju. U nemogućnosti da dostigne ,,nametnuti željeni ideal” sebe sve više kinji i ne biva ono što jeste već ono što treba da bude kako bi bio dobar ili bar dovoljno dobar.


Psihoterapeut može da postavi sledeća pitanja klijentu kroz koja on jasnije sagledava sliku o sebi i mišljenje o sebi.

· Koliko dugo imate osećaj da niste dobra osoba?

· Imate li ideju kako to da želite da budete bolja osoba?


Davajući odgovore na postavljena pitanja klijent dolazi do uvida u čemu je problem.

Šta je dobra osoba sa stanovišta psihoterapije?

To je pitanje o kojem se raspravlja od samih početaka psihoterapije. Frojd je ljudsku psihu opisao kao trodijelno borbeno polje. Verovao je u instiktivni deo sa seksualnim i agresivnim nagonima (,,id”) koji idu protiv moralne svesti (,,super ego”). A bitku među njima posreduje ,,ego”. Najviše čemu se možemo nadati jeste postizanje ravnoteže. Jung je lošu stranu nazvao ,,senkom”. Osnivač Geštalt Psihoterapije Fric Perls je govorio o Topdogu i Anderdogu.

Suština je da svaki čovek treba da identifikuje i integriše sve delove sebe, kako priznate , tako i nepriznate, i tako prihvati svoje i dobre i loše osobine.

Osećaj da ste ,,loša osoba” proizilazi od toga što ste internalizovali (usvojili) nečije tuđe stanovište, a da ste svoje otuđili ili niste uspeli ni da ga oblikujete. To bi mogao biti strog i kritičan roditelj koji u vašoj glavi kaže: ,,Nikad se ne trudiš dovoljno”, ,,Mogao bi bio bolje”, ,,Tako sam razočaran u tebe”

Ukoliko imate negativne misli kojima sebe plašite da ste stavrno loša osoba imajte na umu da vas sama razmišljanja ne čine lošom osobom, to su samo misli. Međutim, ako se bavite tim mislima možete sebe ubediti u tačnost istih. Zbog toga je bitno da postanete svesni šta i kako to radite i da kad postanete svesni da takve misli motate po glavi postavite sebi pitanje: Šta sad radim? Kako se osećam? Kako dišem? Da li želim da nastavim ovako ili želim nešto da promenim?

Destruktivne misli dovode do pada samopoštovanja. Geštalt psihoterapija pomaže da se identifikuju destruktivne misli, da ih klijent prisvoji kao svoje, i da putem geštalt tehnika proširi svesnost o tome kako ih stvara i da ih reši u sadašnjosti.Tako daje sebi snagu za izbor mogućnosti koje nisu crno-bele.

Odgovor na pitanje zbog čega nemam osećaj da sam dobra osoba, odnosno zbog čega imam osećaj da sam loša osoba je uglavnom povezan sa teškim iskustvima u detinjstvu ili traumom detinjstva.

Mnoga deca internalizuju traumu, osećajući se kao da je nekako njihova greška što im se loše dogodilo. A ta krivica stvara snažna skrivena uverenja da su loša i nedostojna. Identifikovanje i menjanje tih uverenja kao i osvešćivanje emocija od traume pomaže da se napravi uvid o traumi, a tako se stvara proces prihvatanja da nismo ni loši ni dobri već smo negde na sredii i da radimo najbolje što možemo.

Psihoterapija pomaže da se steknu uvidi o sebi i daje odgovore na pitanje: ,,Da li sam dobra osoba?”, proširivanjem svesnosti o traumama iz detinjstva, o nepriznatim delovima sebe. Sve to pomaže klijentu da vrati poljuljano ili uništeno samopoštovannje i samopouzdanje.

Vesna Milić, psihoterapeut

Ustanička170e,

Begejska 2a

Beograd, Srbija

  • Google+ Social Icon
  • Facebook Social Icon