• GAPS

PSIHOTERAPEUT - Kakav kontakt takvi odnosi

Updated: Dec 24, 2019


Kakav kontakt takvi odnosi


Kako poboljšati odnose izmedju dece i roditelja pitanje je koje roditelji upućuju stučnjacima.Kontakti uzmedju dece i roditelja mogu da se poboljšaju kada roditelji postanu svesniji načina kontakta svoje porodice. Stil kontakta odredjuje i tip porodice.


Granica kontakta u adolescenciji prolazi kroz tri evolutivne faze: faza razgradnje, unutrašnjosti i integracije.Ove faze nisu vremenski podeljene već predstavljaju opis razvojnih procesa koji će se odigrati prema funkcionalnom rasporedu.

U toku adolescencije kroz ove faze ne prolazi samo dete, nego se menja i celokupno porodično polje. U procesu razgradnje menjaju se svi, i roditelji i dete – reorganizuje se porodično polje i svima su potrebne nove veštine kontaktiranja.

Adolescent ima razvojne potrebe koje proističu iz osnovne prirode kontakta (kontakt je spajanje, povezivanje ali i separacija i diferencijacija ) potrebe za povezanošću i potrebe za diferencijacijom. Potreban im je osećaj da pripadaju porodici, da su deo grupe, važno je da razviju unutrašnju snagu i određenu autonomiju. Dobar kontakt u porodici, kako za adolescenta, tako i za roditelje, podrazumeva obe ove dimenzije.

Roditeljstvo predstavlja veštinu i stil kontaktiranja.Roditelji se razlikuju u načinu kako izlaze na kraj sa granicom izmedju sebe i deteta, zatim, na koji način zadovoljavaju potrebu za povezanošću, i na kraju, kako podržavaju razvoj diferencijacije. U toku psihoterapijskog rada sa adolescentom i porodicom, važno je obratiti pažnju upravo na to kako se u porodici odvija kontaktiranje spajanje i odvajanje.

Kod mnogih porodica ovaj proces je jednosmeran, porodice se lakše povezuju ili diferenciraju, ili su pak preslabo ili prejako razgraničeni kontakti o čemu je bilo govora u trećem delu o adolesceniji.

Kad je taj proces jednosmeran dolazi do prekida komunikacije.Šta mislite kakva je kod Vas komunikacija? Jednosmerna ili dvosmerna? Koji je stil kontaktiranja u vašoj porodici? Odgovorom na dole navedena pitanja možda ćete prepoznati dominantni stil u Vašoj porodici.

· Da li dozvoljavate deci da uče iz sopstvenog iskustva?

· Da li naglašavate sporazum i saradnju?

· Da li u komunikaciji sa članovima porodice obraćate pažnju samo na članove porodice, na to šta oni rade ili ne , sebe izostavljate u tim procenama?

· Da li zaustavljate vaše reakcije ka drugima?

· Da li u komunikaciji izbegavate direktno obraćanje?

· Da li ste izgubili interesovanje za neke ili sve članove porodice?

Ukoliko ste odabrali usključivo jedan stil to može da bude razlog loše komunikacije medju članovima Vaše porodice i valjalo bi raditi sa psihoterapeutom na proširivanju svesnosti Vašeg funkcionisanja i načina poboljšanja komunikacije u porodici.


Introjektivna porodica

Introjekcija je prirodna komponenta podizanja deteta. To je nužno sredstvo uz pomoć kojeg roditelji organizuju unutrašnju i spoljašnju realnost deteta. Kada krene period adolescencije svaku porodicu možemo smatrati pomalo introjektivnom. U ovakvim porodicama očekuje se da će dete prihvatitit ono čemu ga roditelji uče i time odbaciti mogućnost da uči iz sopstvenog iskustva. Roditelji uvode kontrolu intrapsihičkih procesa - detetovih uverenja, ideala, vrednosti.Roditelji očekuju da dete negira sopstvene senzorne i kognitivne procese i da definiše realnost kao oni sami.

Za većinu intojektivnih porodica može se reći da su istovremeno preslabo i prejako razgraničene. U ovim porodicama roditelji neodobravaju postojanje detetovih granica, kontrolišu um i srce deteta, ali istovremeno su suviše razgraničeni – dete pokušava da izgradi doživljaj ličnosti, oseća se udaljeno i neuključeno u porodicu. Ono što je karakteristično za ovakve porodične sisteme je to, da dete traži potvrdu svojih granica koju ne dobija ali i ne odustaje od te potrebe.


Konfluentna porodica

Za introjektivnu porodicu kažemo da pokušava da uspostavi jednoumlje a za konfluentnu da to radi naglašavajući sporazum i saradnju. U ovim porodicama nema individualnosti.Sve teče glatko dok deca ne udju u adolescenciju kada kreće diferencijacija. Tada roditelji primećuju da više ne funkcionišu glatko i toplo kao celina. Pošto nije prihvaćena individualnost, teško se izlazi na kraj sa razlikama odnosno razlike se ne prihvataju.Obično problemi nastaju sa disciplinom, deca ne žele da saradjuju sa roditeljima kao kad su bili mali jer imaju težnju za zasebnošću i odvojenošću.


Projektivna porodica

Projekcija predstavlja neprihvatanje nekog aspekta ili doživljaja sebe i njegovo pripisivanje sredini, ili ima karakter prepoznavanja doživljaja ali lociranog negde van granica sebe (selfa).

Porodice u kojima dominira projekcija kao stil kontakta razvijaju karakteristično neprihvatanje iskustava selfa. Članovi porodice usmeravaju pažnju na ono što drugi rade i osećaju, a manje razvijaju svesnost o svom unutrašnjem svetu. Konflikt u ovim porodicama obično vodi okrivljavanju drugih i ne preuzimanje sopstvene odgovornosti za kontakt. Kada u porodici projekcija postane glavna funkcija granice kontakta članovi porodice ne prihvataju sopstvene psihološke procese i to dovodi do ometanja procesa razgradnje, prihvatanje odgovorosti za svoja iskustva.

U nekim porodicama dete postaje žrtveni jarac, meta roditeljskih projekcija. Roditelji dolaze na terapiju ubedjeni da je njihovo dete problem i dok god dete predstavlja ,,magacin svega što je loše i neprihvatljivo“, dotle ostali članovi porodice ne moraju ,,da brinu“ o svojim unutrašnjim procesima i problemima.


Retrofleksivna porodica

Retrofleksija se odnosi na upravljanje ka sebi nekih impulsa koji su originalno bili usmereni prema sredini. U retrofleksivnim porodicama mnogo toga se zadržava u sebi. Ono što bi moglo postati polje žive interakcije i kontakta koji vodi rastu, postaje polje uvredjenih osoba koje imaju povijeni stav tela i stisnute vilice (samopovredjivanje kao bes retroflektovan na sebe)

U retrofleksivnim porodicama adolescent u fazi razgradnje pati, jer prirodne epizode sticanja podrške i diferenciranja bivaju potisnute i prigušene.Ono što detetu treba, reči razumevanja, podrška ili neslaganja, ostaje zadržano i internalizovano.Sve se zadržava – reči ohrabrenja, saosećanja, razlike u interesovanjima i slično.

Tokom razvoja adolescent prolazi kroz fazu retrofleksije koja se javlja kao deo srednje adolescencije, kada se dete povlači iz svađa sa roditeljima i okreće unutrašnjem svetu. Ali pre toga tokom razgradnje retrofleksija onemogućuje važne procese na granici koji služe tome da izdignu adolescenta iznad i izvan porodičnog polja i detinjstva.


Defleksivna porodica

Defleksija je slabljenje kontakta, čime kontakt postaje manje direktan, manje frontalan i ima manju svrhu. Humor, preterano pričanje, preterana ljubaznost mogu biti vrste defleksije.Defleksija ima karakter bljeska kontakta, letimičnog kontakta,kojim se izbegavaju dublji problemi i sadržaji koji bi mogli probuditi bliskost ili pojačati razlike.U nekim porodicama bes može služiti u svrhu defleksije koji izaziva skretanje pažnje sa teme na koju je usmerena interakcija.


Desenzitivni stil kontakta

Desenzitizacija je vid adaptacije koji se javlja kada izbegavanje ili napuštanje poremećene sredine nije moguće. U porodici je to način učvršćivanja granica kontakta i izolovanja selfa od neprijateljskih delovanja (baš me briga).Desenzitizacija je korisna roditeljima kada se sklanjaju u stranu da bi se adolescenti suočili sa posledicama svog ponašanja. Roditelji tada ,,otupe“, jer im to pomaže da gledaju svoju decu kako se uče na teži način.U porodicama gde se kontaktira kroz desenzitizaciju postoji opšte mrtvilo na granicama kontakta i tedencija da interakcije postanu stereotipne i prazne. U nekim ovakvim porodicama postoji atmosfera mrtvila i povlačenja, a članovi porodice su izgubili zanimanje jedni za druge i odustali su od hranljivih odnosa.To je često slučaj sa porodicama koje su iskusile neki traumatični gubitak, a članovi porodice nisu mogli da pruže jedni drugima potrebnu podršku.Gubitak pojačava potrebu za povezanošću, a kada potreba ne biva zadovoljena članovi porodice se povlače.


Cilj psihoterapije i savetovanja jeste podstaći proces, pogurati ga, ili razmrsiti čvor koji onemogućuje razvoj adolescenta .


Vesna Milić, geštalt psihoterapeut

0 views

Ustanička170e,

Begejska 2a

Beograd, Srbija

  • Google+ Social Icon
  • Facebook Social Icon