• GAPS

Dečiji psiholog - Roditelji u očima svoje dece

Updated: Nov 17, 2019


Roditelji u očima svoje dece

Kakvi su roditelji u očima dece? Mala deca nemaju svesnost o osobinama svojih roditelja. Starija deca imaju veću svesnost o osobinama svojih roditelja i u njihovim očima su roditelji često previše blagi ili pak previše strogi. Mnoga deca kažu da nemaju razumevanje roditelja i da se roditelji malo bave njima. Na pitanje šta to znači uglavnom dobijam isti odgovor, da su roditelji prezauzeti da bi sa njima razgovarali o za njih bitnim stvarima. Kod starije dece čiji roditelji ne postavljaju granice često dobijam odgovor da su željni granica i da uglavnom krše pravila kako bi naterali svoje roditelje da im postave granice i daju ograničenja. Naravno, postoji i obrnuta situacija gde se deca žale na prejake granice koje ih sputavaju i teraju ih da lažu roditelje kako bi zadovoljili svoje razvojne potrebe.


Dok su deca sasvim mala, najčešće do perioda puberteta, roditelji su u njihovim očima svemogući, najbolji, najsnažniji i uglavnom ih deca veličaju. U periodu adolescencije dete sagledava realnije svoje roditelje i često se idealna slika koju imaju o svojim roditeljima ruši. Kakvi će roditelji biti u očima svoje dece zavisi od ličnih osobina koje roditelj poseduje, od stila vaspitanja u porodici, a najviše od postavljenih roditeljskih granica i uzajamnih očekivanja. Kroz eksperimente koji su sastavni deo rada u geštalt psihoterapiji i savetovanju, psihoterapeut stavlja dete u ulogu roditelja sa ciljem iskazivanja osećanja i doživljavanja roditelja. To omogućva uvid kako deca vide svoje roditelje.


Pitajući roditelje šta očekuju od svoje dece često dobijam odgovor da očekuju poštovanje! Paradoksalno, često to traže i deca od svojih roditelja.Dobre granice su jedan od uslova za stvaranje poverenja i poštovanja izmedju dece i roditelja. Roditelji su odgovorni za postavljanje granice. U mnogim porodicama se rukovodi principom demokratije, gde glas roditelja ima istu vrednost kao glas deteta. Roditelji često žrtvuju svoje potrebe da bi usrećili dete ili postavljaju granice koje ne mogu da održe.Uloga roditelja jeste da uspostavi zdrave granice. Zahvaljujući zdravoj granici deca uče da budu strpljiva, shvataju da ne može uvek da bude po njihovom. Znajući da postoji granica deca uče da se nose sa razočarenjem. Ako roditelj kaže da donosi neku odluku jer je roditelj a ne dete, tada jasno pokazuje granicu detetu koja paradoksalno samom detetu obezbedjuje sigurnost i bezbednost. Postavljajući dobre granice roditelji u očima dece postaju osobe od poštovanja, poverenja, osobe koje im omogućuju rast i razvoj.


U geštalt psihoterapiji pomažemo roditeljima da osveste svoje funkcionisanje da se osnaže u donošenju vaspitnih mera, a deci pomažemo da prepoznaju svoje emocije, strahove,bes ili tugu koja je usmerena ka roditeljima.


Vesna Milić, geštalt psihoterapeut


614 views

Ustanička170e,

Begejska 2a

Beograd, Srbija

  • Google+ Social Icon
  • Facebook Social Icon