Kako započeti terapijski rad sa adolescentom
S obzirom na uklopljenost adolescenta na šire porodično polje, celokupna psihoterapija može da predstavlja neki nerazrešen aspekt porodične drame. Pitanje se postavlja koliko je adolescent uspeo da se izdvoji iz porodice, koliko je uspeo da dovrši fazu razgradnje?
Adolescent s slabim granicama obično počinje psihoterapiju na kooperativan način, nastojeći da ispuni očekivanja odraslih, on nastoji da se slaže sa odraslima. Obično adolescenti sa slabim granicama dolaze zbog psihosomatskih poremećaja npr. poremećaja spavanja, depresije i simptoma izazvanih anksioznošću.
U radu sa takvim adolescentima osnovni cilj je izgradnja psihoterapijskog polja koje podržava razgradjivanje. Ono na čemu se radi jeste polje a ne sam adolescent.
Adolescent sa jakim granicama. Prvi korak u radu sa ovakvim adolescentima je da shvatimo čemu toliko snažna granica. Ti mladi ljudi prvi put dolaze protiv svoje volje. Svoju nespremnost da se upuste u rad mogu glasno da izraze kroz ljutit protest ili kroz veštačko popuštanje.
Oni namerno otežavaju rad i učvrćuju granice između sebe i terapeuta. Njihovo izbegavanje uticaja odraslih odražava dublji osećaj bespomoćnosti i osećaj da odrasli mogu suviše lako da deluju na to kako oni doživljavaju sebe. Adolescenti sa jakom granicom obično imaju slabije razvijenu sposobnost da izraze ono što doživljavaju i zbog toga sa snažnom odlučnošću štite sebe i čuvaju svoj integritet. Psihoterapiju sa adolescentom ne inicira sam adolescent, već neki odrasli iz njegovog okruženja. Adolescenti najčešće reaguju ambivalencijom ili otvorenim neslaganjem. Početak psihoterapije je najbolji kada roditelji i dete/deca prisustvuju psihoterapiji. To je najbolji način da se stvori osnova za radni savez sa adolescentom. Na prvom sastanku se iznosi glavni problem. Osnovno pitanje koje postavljam na prvom sastanku jeste:Zašto ste baš sada odlučili da zatražite pomoć? Odgovori daju dalje smernice za rad. Tokom prvog razgovora adolescenti su posebno ranjivi. Zbog toga slušam pažljivo i sa poštovanjem sve što adolescent ima da kaže, izbegavam slaganje ili ne slaganje sa njegovim stavom. Podržavam adolescenta u preuzimanju kontrole nad tim koliko će se ili neće angažovati u interakciji.
Uspostavljanje osećanja sigurnosti
Novi klijenti pri prvom susretu često troše mnogo energije kako bi izašli na kraj sa svojom aknksioznošću. Zabrinutost adolescenta je najočiglednija i nju je najlakše razumeti. I roditelji su često uplašeni jer trebaju da nekoj trećoj osobi izlože svoje dete i svoje roditeljsko ponašanje. Na prvom sastanku je od suštinskog značaja osećaj sigurnosti. Cilj je da se prvi susret učini što je moguće manje traumatčan za adolescenta. To se postiže ostavljanjem dovoljnog prostora za adolescenta. Preterano insistiranje pri prvom susretu znači siguran neuspeh terapije.
Uspostavljanje početnog ugovora se realizuje u dogovoru sa adolescentom i roditeljima o broju sastanaka. U početnoj fazi je značajno proceniti da li adolescent oseća sramotu. Tada je bolje raditi na porodičnom sistemu a kasnije indvidualno.
Tajnost i poverenje je osnov psihoterapijske situacije. Kad se radi o adolescentima tajnost podataka se odnosi na to da osnovna pravila moraju biti jasna i da je samo u izuzetnim situacijama moguće objaviti poverljivost informacja. O tajnosti podataka se govori pred roditeljima i ovo se postavlja kao osnovno pravilo koje moraju prihvatiti ako žele da se terapija nastavi.
Vesna Milić, geštalt psihoterapeut