Roditeljstvo je proces podložan promeni i prilagođavanju onom vremenu u kojem se odvija. Tako savremeno vreme sa sobom nosi izazove i probleme drugačije od onih sa kojima su se susretale ranije generacije. Naše bake i deke nikada se nisu pitale o tehnološkom uticaju na mentalni razvoj kod dece a to je u sadašnjici jedan od glavnih pitanja i problema.
Kako tableti i moderni telefoni utiču na razvoj dece?
Pitanje isto, odgovori podeljeni.
U praksi se susrećemo sa roditeljima koji smatraju da dete treba biti uključeno u savremene tokove i da je to budućnost, i onih koji njihovu upotrebu smatraju štetnom i da je treba ukinuti.
Pri određivanju ispravnog pravca treba uzeti u obzir vise faktora, jedan od njih je uzrast deteta kao i razvojne faze koje tada prolazi. Od rođenja pa do pete godine života, detetov mozak se razvija neverovatnom brzinom, brže nego u bilo kom drugom periodu, a uslovi u kojima dete boravi i sadržaji sa kojima se susreće određuju dalje funkcionisanje.
Stručnjaci kažu, ukoliko dete provodi vreme ispred ekrana moze doći do poremećaja pažnje i lošeg sna jer mozak nije dovoljno razvijen da bi neometano mogao da prati brzu smenu slika na ekranu.
Dalji negativni uticaj dopire do toga da gledanje u ekran onemogućava da se čita facijalna ekspresija ljudi koji ga okružuju, neće umeti da obrati pažnju na govor tela, ili obrati paznju na ton glasa.
Roditelji koji gledaju u ekran dok je dete u blizini, čini da dete ne dobija odgovor na ono sto govori, nedostaje kontakt očima i sve zajedno dovodi do negativnog uticaja na razvoj socijalnih veština. Teže za roditelje ali korisnije za dete je kretanje, bez mnogo moderne tehnologije. Generacije i generacije zdrave dece i kasnije odraslih ljudi, omogućio je upravo boravak u prirodi ili na ulici u trčanju, vrtenju, jurenju, ustajanju i padanju.
Nije bilo mnogo sedenja ili tehnologije koja bi zaokupila pažnju, glavne stavke odrastanja su bile kretanje, iskustvo i kontakt.
Taj metod ne treba menjati. Zadatak roditelja je da deca budu što spretnija i okretnija. Park, igraliste, priroda, trčanje, šetanje, savladavanje prepreka, rešavanje problema, pozitivno utiču na više segmenata. Izdvojite vreme, setite se vremena kada ste vi bili deca, lastiš, igre sa loptom, klikeri, žmurke, vije, skakanja po krevetu..sve su to igre koje pospešuju razvoj deteta.
Istraživanja pokazuju da je u poslednje vreme zabeležen porast problema kojih ranije nije bilo, a to su poremećaj govora, disleksija, diskalkulija i druge disfunkcije kore velikog mozga. Moguće da je to povezano sa nedostatkom kretanja, jer istraživanja koja su rađena u SAD pokazuju da deca koja imaju malo kretanja u svakodnevnim aktivnostima imaju smanjene strukture velikog mozga (bazalne ganglije), što može negativno da utiče na kognitivne sposobnosti (mišljenje, pamćenje, učenje).
Konkretne preporuke bi bile da se deci mladjoj od 2 godine ne nude sadržaji na telefonu, tabletu, jer ono sto detetu ne dajete neće mu ni nedostajati, vi svakako odredjujete dostupnost sadrzaja.
Ne dozvolite da vam blještavost ekrana odrejuje mir deteta bilo da je to dok se hrani ili pri nekoj drugoj aktivnosti.
Kako su savremeni uredjaji deo svakodnevnice i ne možemo ih izbaciti ali mozemo ih uvesti nakon treće godine uz kontrolu sadržaja i vremensko ograničenje.
Pre spavanja, čitati priče ili razgovarati sa detetom, gledanje u ekran dokazano negativno utiče na san a upravo tada se okrepljuje i odmara organizam.
Za nesto stariju decu jasno postaviti pravilo kada, kako i koliko se koriste uredjaji. Iznad svega je vreme posvećeno razgovoru i dogovoru. Ukoliko se koristi telefon sat vremena, dva ili tri sata se mora provesti u prirodi ili u nekoj fizičkoj aktivnosti. Prioritet ne sme biti gledanje u uređaj i menjanje druženja sa vršnjacima ili porodicom. Korisno je pronaći edukativne sadrzaje koje ćete pratiti zajedno sa decom i razgovarati o njima. I nekako je najvažniji lični primer u svemu sto se radi. Ne zaboravimo da je roditeljstvo ono što jesmo a ne ono što govorimo, i da deca usvajaju kako na svesnom tako i na ne svesnom nivou, sve ono sto mi radimo od vremena koje provodimo sa telefonom u rukama do toga šta i kako radimo u kući. Da li radimo, kako komuniciramo sa drugima, kako provodimo slobodno vreme i kojim sadržajima posvećujemo najviše paznje.
Geštalt savetnik
Marijana Narandžić