Živite život, sada i ovde
Pokušajte da se setite svog prvog kontakta sa smrću? Kako se dogodilo? Šta radite vi? Šta rade drugi oko vas? Budite svesni te situacije? Kako se osećate? Šta mislite?... Kada ste prvi put shvatitli da ćete jednog dana i sami umreti? Završite sledeću rečenicu: ,,Kada pomislim da ću jednoga dana i sam/sama umreti, ja...“ Koliko biste voleli da živite? Da biste živeli koliko želite, šta je potrebno?... A ako ostvarite sve što želite za sebe u svom životu i živite koliko živite, kako ćete se osećati na kraju života?...
Sada, kada se tema nazire, hoćete li prestati sa čitanjem ovog teksta, ili ćete postati svesni da provodite dosta vremena svakodnevno u mislima o svojoj smrti ili smrti svojih bližnjih?
Strah od smrti ili negiranje smrti stoje u pozadini mnogih teškoća zbog kojih nam se ljudi obraćaju. Svi problemi u našem životu su posledica strahova, a iza svakog straha stoji strah od smrti. Dženet Rejnvoter kaže da je za svakog od nas od presudne važnosti da se uhvati u koštac sa tim da će jednoga dana umreti i da preuzme NADLEŽNOST nad svojim mislima o smrti. To se upravo dešava na seansama psihoterapije. Sama svesnost o postojanju kraja života na izvestan način nas usmerava da svoj život iskoristimo, da radimo stvari koje želimo, da se družimo sa ljudima koje volimo, da ne živimo u prošlosti, ali ni u budućnosti, sem orijentacije, nego sada i ovde živimo i radimo ono što želimo. Jer strahom od smrti čovek počinje da se plaši života, ne živi svoj život, ne funkcioniše dobro.
Ljudi imaju mnoge strahove u vezi sa smrću. Najveći je strah od kraja sopstvene ličnosti, ali strah od smrti nije samo to i nije jedno osećanje, to je strah od smrti bližnjih, strah od bolesti (svoje i bliskih), strah od bola, nemoći, strah od starosti, strah da ćemo u starosti ostati sami i bolesni, stah da ne stignemo da ostvarimo ciljeve koje smo postavili... Sve to je strah od smrti. I obzirom da je naše funkcionisanje direktno povezano sa našim odnosom prema kraju, važno je da sagledamo svoj odnos prema kraju i da nađemo smisao u svom životu, a istovremno i u smrti. Kada čovek ima smisao u svom životu, onda mu je život ispunjen i on ima doživljaj življenja. Nemajući smisao on živi prazno i ne oseća se ostvareno i u takvim situacijama je strah od smrti više izražen.
Život u savremenom svetu doprinosi da je kontakt sa smrću mnogo manji nego ranijih decenija i nego što je u manjim sredinama. Smrt se dešava van kuće, nema viđenja umrlog, profesionalci se pobrinu o svim detaljima oko umrlog. Ne prihvatamo, a što više bežimo od smrti, bežimo od života. Mehanizmi koje su ljudi razvili u svrhu izbegavanja kontakta sa smrću su ujedno pokazatelji straha od smrti ukoliko se hronično koriste - izbegavanje: sahrana, izjavljivanja saučešća, bolnica, bolesnika, čitanja čitulja... Osobe koje imaju izražen strah od smrti imaju i teškoće. Tu spadaju hipohondrije, opsesivno - kompulsivna ponašanja, panična stanja, fobije i terapija je neophodna.
U radu psihoterapeut, klijenta vodi kroz proces traganja za prvim doživljajem smrti koji često ostavlja dubok trag na mislima i osećanjima, osvetljavamo stavove i osećanja vezana za smrt, vodimo ka svesnosti skrivene misli u vezi sa načinom i vremenom sopstvene smrti, klijent traži odgovor na pitanja: ,,Ko sam ja? U koju svrhu sam ja ovde?“ Traži smisao svog života.
Dakle, i razmišljajući o smrti možemo da napravimo izbor dajući smisao svom životu sada i ovde.
Sonja Subotić, #geštalt #psihoterapeut