U radu sa grupama za lični rad na sebi jedna od tema psihoterapeuta je i ODGOVORNOST.
Pitajući kao psihoterapeut članove grupe šta za njih znači odgovornost dobijala sam razne odgovore koji proizilaze baš iz ličnog ugla svakog člana grupe a vezani su uglavnom za nešto spolja. Odgovori su bili sledeći: Odgovornost je sva u državi, odgovornost je u šefu, odgovornost je mog partnera, odgovornost je roditelja, odgovornost je kad nešto treba da odradim a to mi se baš i ne radi. Kada sam postavila direktnije pitanje ,,Šta mislite ko je odgovoran za vaše trenutno stanje, ko je odgovoran kako se vi sada osećate?”, dobila sam opet odgovore koji su mahom ukazivali da je tamo negde neko spolja odgovoran kako se oni osećaju.
Zastanite malo sa čitanjem. Dodjite u kontakt sa svojim osećanjem baš u ovom trenutku. Kako se sada osećate? Kakav god da ste odgovor dali odgovorite sebi na pitanje. Ko je odgovoran za takvo vaše osećanje ili takvo vaše stanje? Ukoliko ste odgovorili da ste vi odgovorni čestitam jer pripadate onoj grupi ljudi koji su proširili svesnost da smo samo mi ali isključivo mi sami odgovorni za svoje misli, osećanja i delovanja. Duboko kao psihoterapeut verujem da se većina neće sa tim složiti. Zbog toga ću u ovom blogu pisati i pokušati da Vam približim Odgovornost iz ugla Geštalt terapije i savetovanja koju primenjujemo u radu sa grupama u GAPS –u.
Kada sam u predhodnom pasusu napisala da smo mi odgovorni za naše misli, osećanja i radnje u vezi sa nekom temom ili situacijom možda se samo mali broj čitalaca složio sa ovom konstatacijom. Ostali su sigurno negodovali i smatraju ovu postavku kao nešto netačno. Zbog toga bih zamoila čitaoce koji misle da nisu oni odgovorni za svoje misli, dela i osećanja u vezi sa ovom mojom rečenicom odgovore na pitanje. Ko je odgovoran za takav način vašeg razmišljanja Ja ili Vi? Ja radim svoje a vi radite vaše. Kako vi doživljavate ovo što je napisano jeste vaša odgovornost a ne moja. Vi ste odgovorni ako ste se naljutili zbog ovoga ili zbog načina na koji sada razmišljate.
Velika je stvar preuzeti odgovornost za svoje misli, osećanja i dela. Ukoliko jednu misao vrtimo po glavi ona u nama izaziva odredjeno osećanje a osećanja nas teraju da radimo odredjene radnje. Važno je identifikovati a zatim izbeći negativne misli koje postaju fantazije jer svaka predstava ili mentalna slika koju stavarmo proizvodi materijalne okolnosti i spoljašnje akcije koje odgovaraju mislima i predstavama. Ako se bavimo mislima u glavi, ako ih razgradjujemo, onda misao postaje fantazija, a dugoročno ta fantazija za nas postaje istina i shodno toj fantaziji mi planiramo i našu aktivnost ili ne aktivnost. Misli mogu biti pozitvne i negativne. Ukoliko su vam misli negativne one izazivaju samomučenje a to je vaša ODGOVORNOST.
Postoji mnogo načina samomučenja a ja ću navesti par fantazija i igara u glavama kao što su: 1. Fantazije o nesreći. 2. Igra samo da sam imao (da se nikad nisam ožeio, nisam razveo, da nisam napustio školi, otišao u podstnare..). 3. Igra razmišljanja o stvarima koje ste mogli da uradite a niste. (Mučite sebe tako što se okrećete prošlosti žaleći što ste nešto uradili ili što nešto niste uradili) 4. Igra Ukazivanje prstom na druge. 5. Igra predvidjanja budućnosti. 6. Takmičenje i uporedjivanje i ostale igre koje vrtimo u glavi.
Naša je ODGOVORNOST da putem samoposmatranja budemo svesni šta mislimo, šta radimo i šta osećamo. Kada savladamo ovu veštinu preuzećemo odgvornost za svoj život, za svoje misli, osećanja, stanja anksioznosti, nezadovoljstva, zadovoljstva, sreće, depresije. Živeti ovde i sad punim plućima je put ka zadovoljnom pojedincu. Psihoterapija, iskustvene grupe i rad u grupama koje se sprovode u GAPSU pomažu proširivanju svesnosti funkcionisanja, zastoja u funkcionisanju i uvida u tačke koje blokiraju zdravo funkcionisanje u cilju postizanja rasta i razvoja.
Vesna Milić, geštalt psihoterapeut GAPSA