Egzistencijalna kriza
Da li se duži vremenski period pitate: ,Šta je smisao posla, veze, života..” ili se brinete o smrti pitajući se da li ste dovoljno učinili u životu? Ukoliko ste odgvorili pozitivno moguće je da imate egzistencijalnu krizu.
Šta je egzistencijalna kriza?
Ideja o ,,egzistencijalnoj krizi“ nije nova. O tome se raspravlja gotovo ceo vek a počelo je sa usponom filozofske antropologija i humanističkog pokreta egzistencijalizma.
Egzistencijalizam veruje da mi određujemo životni put i smisao svog života, sa našom slobodom izbora. Na nama je da donosimo racionalne odluke, čak iako se svet oko nas čini potpuno suprotnim od racionalnog.
Egzistencijalna kriza odnosi se na period života u kojem gubimo iz vida smisao života i osećamo se nemoćnim da ga stvorimo. Emmi van Deurzen objašnjava egzistencijalnu krizu kao egzistencijalnu pretnju koja može biti fizičke, socijalne ili emocionalne prirode, i koja može biti usmerena prema sebi, drugima, svetu uopšte ili idejama i stavovima prema kojima živimo. Takve situacije nas primoravaju da ispitujemo i sumnjamo u naša najdublja verovanja ili vrednosti.
Sledeći simptomi mogu ukazivati na egzistencijalnu krizu
· promenljiva raspoloženja,
· pokazujete znakove anksioznosti i / ili depresije,
· osećate se nepovezano sa ljudima oko vas
· postaje vam teško da pratite svakodnevni život
· menjate sopstvene obrasce razmišljanja i stalno postavljate ozbiljna pitanja,
· počinjete da se brinete da li imate ikakvu svrhu,
· želite da shvatite smisao života,
· postajete opsednuti razmišljanjem o smrti, umiranju i zagrobnom životu,
· mučite se da pronađete zadovoljavajuće odgovore na svoja velika pitanja,
· osećate se frustrirano i tužno kada ne možete da pronađete odgovore,
· osećate se neodlučno i zbunjeno šta dalje raditi,
· možda osećate da je najbolje da u potpunosti okončate život.
Egzistencijalna kriza može biti rezultat depresije. Vaše beskrajno razmišljanje o prošlosti dovodi vas do očaja i razmišljanja o smislu života.
Često se egzistencijalna kriza dešava za vreme ili posle životnih promena kao što su:
· teška bolest
· značajan rođendan
· osećaj nepotrebnosti/suvišnosti
· bankrot
· promena pola
· velika tuga zbog smrti bliske osobe
· vreme prevelike odgovornosti
Po čemu se egzistencijalna kriza razlikuje od krize srednjih godina (srednje životne dobi)?
Starost i suočenje sa sopstvenom smrtnošću mogu biti okidač za egzistencijalnu krizu. Razlika je u tome što se kriza srednjih godina sastoji u tome što osećate da niste dovoljno učinili u svom životu i tada se aktivirate ka zadovoljenje svojih neostvarenih potreba. Egzistencijalna kriza je osećaj da život nema smisla. To vodi ka dubokom preispitivanju.
Po čemu se egzistencijalna kriza razlikuje od depresije i anksioznosti?
Depresija i anksioznost, same po sebi, često imaju svoje korene u prošlosti. Nesigurna detinjstva ili traume u detinjstvu dovode do beskorisnih obrazaca razmišljanja i povezanosti koji pokreću ove probleme mentalnog zdravlja.
Egzistencijalna kriza je ukorenjena u nedavnim životnim promenama ili traumama.Međutim. postoji i preklapanje. Mnogi ljudi doživljavaju depresiju i anksioznost tokom egzistencijalne krize. Postaju zabrinuti za svoju budućnost, a anksioznost je zastrašujuća i sve je više nelogičnih razmišljanja o budućnosti . Kriza vas takođe navodi da razmišljate o prošlosti i onome što niste uspeli da učinite a moglo je da da svrhu vašem životu. Takvo razmišljanje je misaoni obrazac depresije.
Dakle, dok depresija i anksioznost mogu i često postoje i nezavisno, egzistencijalna kriza uglavnom uključuje određenu anksioznost i / ili depresiju. A depresija može dovesti do egzistencijalne krize.
Kako da iskoristite egzistncijalnu krizu?
Razdoblja krize koja izazivaju dezorijentisanje i anksioznost mogu biti prilika za transformaciju i rast.
Da bi iskoristili egzistencijalnu krizu za dalji rast i razvoj geštalt psihoterapija vam može pomoći.
Vesna Milić, psihotrapeut Beograd, GAPS