DECA I TEHNOLOGIJA - DA LI SU VAŠA DECA ZAVISNA?
Deca ne ispuštaju igrice iz ruku? Zalepljeni su za svoje telefone i socijalne mreže? Odnos dece i tehnologije zabrinjava kako psihologe, psihoterapeute, tako i roditelje.
Da li je moderno roditeljstvo izazov?
Preopterećenost ekranima je bez sumnje jedan od najvećih izazova sa kojim se suočavaju moderne mame i tate u svojim porodicama.
Bilo da je u pitanju mališa koji pobesni kada uzmete nazad svoj mobilni, učenik osnovne škole koji je zalepljen za igrice ili tinejdžer koji objavljuje na Instagramu svaki svoj pokret, kada govorimo o deci i tehnologiji lako je deklarisati: ‘’Oni su zavisni’’. Ali, da li su?
Istina je da je Svetska Zdravstvena Organizacija (SZO) proglasila ’’poremećaj igranja igrica’’ kao posebno mentalno stanje 2018.godine.
Ali realnost je da većina dece nije zavisna, samo su ushićenija nego što bismo mi to voleli. Ukoliko Vaše dete ima druge hobije kao što su bavljenje nekim sportom, druženje sa drugarima, dobrog je zdravstvenog stanja i dobro napreduje u školi, onda je velika verovatnoća da nije zavisno.
Kako mogu da znam da li moje dete zaista ima zavisnost od ekrana?
-Zavisnost od ekrana je kao i svaka druga zavisnost. Glavno obeležje je da utiče na sve oblasti života.
Ovo je jasno navedeno u SZO-ovom opisu poremećaja igranja igrica. Oni taj poremećaj opisuju na sledeći način: ‘’karakteriše ga slaba kontrola nad igricama, davanje većeg prioriteta igricama...’’, i još dodaju da ‘’igranje igrica dobija prednost u odnosu na ostale interese i svakodnevne aktivnosti i nastavljanje i eskalacija igranja igrica uprkos nastupanju negativnih posledica.’’
Posmatrajte ponašanje Vašeg malog deteta ili tinejdžera i proverite da li ima sledeće pokazatelje:
1. Više vole ekrane u odnosu na ljude i aktivnosti u kojima su ranije uživali.
To bi, naravno, bilo izvan uobičajenog temperamentnog ponašanja tinejdžera ili hirovitosti nekog mlađeg deteta.
2. Nesrazmerno odgovaraju na Vaš zahtev da ostave telefon/konzolu.
Ovo bi moglo da podrazumeva ‘nervne slomove’, zlovolju ili agresivne komentare.
3. Pokazuju klasične simptome povlačenja.
Obratite pažnju na ponašanje Vašeg deteta kada koristi tehnologiju. Anksioznost je ključni simptom povlačenja. Takođe obratite pažnju na promene raspoloženja, živahnost ili tromost.
4. Značajan pad uspeha u školi.
Mogu biti manje zainteresovani za školu ili mogu da budu nesposobni da drže pažnju na odgovarajućem nivou.
5. Problemi sa spavanjem.
Ovo bio moglo da znači da zbog njihovih gedžeta imaju problem sa spavanjem ili ostaju budni do kasno ili čak i celu noć.
6. Povećana tajnovitost.
Razgovaraju manje sa vama, neiskreni su i skrivaju stvari. Ovo, naravno, može da bude i deo adolescencije, ali u ovom slučaju tajnovitost je u vezi sa korišćenjem tehnologije, npr. kupili su igricu koju biste Vi zabranili ili kažu da su radili domaći dok su zapravo bili na telefonu ili igrali igrice.
Kako rešiti problem dece i tehnologije
Dete nije zavisno ali ide u tom pravcu? I to treba shvatiti ozbiljno.
“kada vreme za ekranom zameni aktivnosti [poput jela, spavanja i druženja], dokazano je postojanje rizika po dobrobit deteta.”
A sada preduzmite korake kojima ćete upravljati ‘’tehnološkim’’ navikama Vašeg deteta.
1. UTVRDITE PORODIČNA PRAVILA U VEZI EKRANA
Pravila svake porodice će biti drugačija, ali ono što mnogim roditeljima koristi jeste postavljanje vremenskih ograničenja. Za mlađu decu to može biti sat vremena budući da oni ne moraju da budu on-line.
Za stariju decu, kojoj je tehnologija potrebna za obavljanje domaćih zadataka, bilo bi bolje napraviti vremenska ograničenja u odnosu na aktivnosti. Posebna vremenska ograničenja za rekreaciju (igranje igrica i socijalne mreže) a posebna u funkcionalne svrhe (istraživanja u vezi domaćih zadataka).
Takođe, razmislite da li postoje delovi dana ili neke situacije kada biste u potpunosti mogli da zabranite upotrebu tehnologije. Možda tokom obroka ili kada rođaci dođu u posetu.
Još jedna opcija je da upotrebu tehnologije dozvolite tek nakon što se završe određeni zadaci, kao što su domaći zadaci ili kućni poslovi.
Takođe, za većinu dece je mudro i zabraniti nošenje telefona i tableta u spavaću sobu. Insistirajte da ih ostave u dnevnoj sobi i uklonićete opciju da se uloguju kad se svetla ugase.
Jednom kada dobijete okvirnu ideju koja biste pravila hteli da uvedete, svi zajedno sednite i kao porodica porazgovarajte o njima. Postoje li neka pravila koja bi vaša deca i vi predložili a da važe za odrasle u kući? Ispišite ili ištampajte vaša nova porodična pravila i zalepite ih na frižider ili neko drugo mesto.
2.IMAJTE JASNE POSLEDICE ZA KRŠENJE PRAVILA
Ukoliko se ne mogu pridržavati onoga što je dogovoreno, najefikasnije je, jednostavno, dodatno im smanjiti korišćenje tehnologije. Ali, iako to može izazvati jaku kuknjavu ili vam dete čak može reći ‘’mrzim te’’, vi budite spremni na to i istrajni u svojoj odluci.
Setite se da roditeljstvo znači raditi pravu stvar zaVaše dete a ne biti popularan.
3. KORISTITE TEHNOLOGIJU DA UPRAVLJATE TEHNOLOGIJOM
Nove usluge i aplikacije za roditeljski nadzor se svakodnevno pokreću, dizajnirane da pomognu u upravljanju upotrebom porodičnog korišćenja tehnologije i da poboljšaju bezbednost na mreži. Proverite koje su Vam mogućnosti roditeljskog nadzora dostupne kako na telefonima/tabletima tako i kod vašeg provajdera.
4. PROBAJTE DIGITALNI DETOX
Digitalni detoks može značajno promeniti doživljaj tehnolije Vašeg deteta, tako što bi ih podsetio na sve ono što bi mogli da rade umesto da zure u ekran a takođe bi im smanjio potrebu da stalno budu na mreži.
To ne mora da traje dugo. Vaš detoks može da bude određenog dana/posle podneva svake nedelje, sa samo povremenim dužim periodima, npr. za vreme putovanja na neko mesto gde nema interneta ili je mobilna mreža slaba, pa se u tim slučajevima detoks sam nameće.
Ako su deci potrebni telefoni da bi bili u kontaktu sa Vama kada samostalno izlaze, ‘glupi telefoni’ koji se koriste samo za pozive se mogu nabaviti za par hiljada dinara.
Sumnjate da Vaše dete ima stvarnu zavisnost od tehnologije?
Zavisnost nije potpuno određena situacija i uključivala bi više od same tehnologije. Veoma je korisno ponuditi Vašem detetu priliku da porazgovara sa nekim nepristrasnim, ko je van porodice, kao što je psihoterapeut ili dečiji psiholog.
Zavisnost je povezana sa dinamikom same porodice, pa je druga mogućnost da razmotrite porodičnu psihoterapiju, na kom možete zajedno sagledati komunikacijske obrasce i nerešena pitanja iz prošlosti koja mogu biti uzrok takvog ponašanja Vašeg deteta.