Tuga je odraz zdravlja.
Tuga je zdrava emocija.
Svaki gubitak, veliki i mali, utkan je u naše odnose. Gubitak ne sledi ni pravila ni logiku. On ne samo da izaziva bol i tugu već ga može pratiti osećanje olakšanja, besa, osvetoljubivosti i krivice. Živeti pun život zahteva investiranje u kontakt sa drugima, u ljubav, u prisne medjuljudske odnose. Kada osoba koju volimo umre ona je iščupana iz našeg srca. Taj dogadjaj izaziva dezorjentisanost. Nepodnošljiv bol usled gubitka voljene osobe može da dovede osobu do negiranja tog dogadjaja ali može i da se osoba izgubi u tami i beznadju.
Tuga ima svoj početak, sredinu i kraj. Ciklus tugovanja mora da prodje kako bi se prihvatio gubitak.
Kako pomoći osobi koja tuguje?
Podrška često proizilazi iz toga što je psihoterapeut prisutan kao ljudsko biće. Psihoterapeut je svedok dogadjanja, svedok koji pokazuje saosećanje u okviru svojih granica. Psihoterapeut sluša, ne gura ishod, on je čvrsto tlo za osobe koje tuguju.
Psihoterapeutovo iskustvo i prisutnost dopušta porodici ili klijentima koji su doživeli gubitak da sagledaju svoje sopstvene procese tugovanja, da ih vodi da budu svesni svoga bola i osećaja bespomoćnosti. Psihoterapeut ih vodi ka sagledavanju načina kako bi mogli da mobilišu svoju energiju da bi artikulisali svoju frustraciju, ljutnju, konflikt, bol.
Uloga psihoterapeuta je da ubrza proces tugovanja.
Rad sa tugom nije rezervisan samo za rad zbog smrti bliske osobe već se sa tugom radi i zbog raskida, razvoda, odlaska dece iz porodice, gubitka posla.
Suština rada sa tugom i gubitkom jeste u podršci, razumevanju i prisutnosti terapeuta u procesu žaljenja.
Vesna Milić, #geštalt #psihoterapeut.